Karlos Enrike Kaiser

Na žalost, za ovog čoveka sam tek danas saznao iz novina. Šta reći - kralj!

Karlos Enrike Kajser celog života imao je samo jedan cilj - da pobegne iz nemaštine i uđe u društvo bogatih i poznatih, da zaradi dovoljno novca da izađe uveče, kupi auto, smuva manekenku... Talenat za fudbal mu je to i omogućio, ali ono u čemu se Karlos razlikuje od ostalih i po čemu je ova priča posebna  je zbog toga što Karlos nikada nije ni želeo da igra fudbal, a kada je morao - trudio se da to ne radi! Na neki čudan način, živeo je srpski san.

Kajser, napadač, onaj klasični fudbalski "prevarant" na malom prostoru kakav se rađa u favelama, igrao je za izrazito popularne, slavne i velike brazilske klubove, Vasko da Gamu, Flamengo, Fluminenze i Botafogo, a stigao je čak i do Evrope, gde je varao čelnike Ajačija, pa i Meksika, gde je izneverio poverenje ljudi iz Pueble. On je, uprkos klubovima za koje je nastupao, uspeo da ostane donekle anoniman igrač. Svojevoljno. Sve dok njegova karijera nije postala kultna, a za to je bilo potrebno vreme.

Kajser zaista jeste bio umetnik, na svoj način - Karlos Enrike Kajser ostaće upamćen kao igrač koji je zaradio milion i kusur, a da je u karijeri koja je trajala 20 godina odigrao samo 30 (slovima: trideset) zvaničnih utakmica. I nije postigao ni jedan jedino gol !!!

Ranih 80-ih, Kajserova strategija je bila jasna. Postao je dobar prijatelj i "visio" sa tadašnjim legandama brazilskog fudbala u nastajanju, Romarijom, Edmundom, Rikardom Ročom, Renatom Gaučom, Brankom... Koji god od njih da je potpisivao profi ugovor, ubeđivao je novog poslodavca da postoji jedno čudo od igrača zvano Karlos Enrike Kajser. Predsednici su po pravilu nasedali. Ne bih ih Romario navukao...

Kajser je morao da igra fudbal, zapravo, onoliko koliko je trajala proba. Nedelju, dve... Mesec, dva, retko tri. A, dobro je to radio i uglavnom je dobijao ugovore. Iste sekunde, Kajser je činio sve što je u njegovoj moći da - ne igra. Prvo što je tražio od trenera je da mu pruži dve, do tri nedelje odsustva da popravi fizičku pripremu, kako bi spremno ušao u utakmice. To je bio fer zahtev. Kajser ga je koristio da trči krugove oko terena, a zapravo se treznio od burnih noći na Kopakabani i Ipanemi. Svedoci pričaju da bi gotovo po pravilu proslavu ugovora organizovao u društvu lepih žena. Kada bi prvi mesec prošao, Kajser bi se pojavio na treningu sa ostalima. 

U intervjuu koji je dao magazinu "Globo", Kajser je objasnio koji je bio njegov sledeći plan.

"Morao sam, pre ili kasnije, da počnem da treniram. Znao sam da je potrebno da budem uverljiv. Iskoristio bih prvi pas ka meni da vrisnem, šutnem loptu što dalje u polje i sa zaprepašćujućim izrazom lica padnem na zemlju i uhvatim se za preponu, ložu ili list... To mi je davalo dodatnih 20, do 30 dana za oporavak, pa onda ponovo fizička priprema. U to vreme nije bilo magnetne rezonance, pa su mi svi verovali", pričao je najveći prevarant u istoriji fudbala.

Dok se oporavljao od "povrede", Kajser se trudio da popravi svoj status među saigračima i stekne nove prijatelje koji će ga vući sa sobom kada ga jednog dana budu "provalili" u aktuelnom klubu. 

"U to vreme, igračima je bilo zabranjivano da napuštaju hotele pre utakmica, tako da sam ja zvao hotel nekoliko dana pre nego što ćemo stići i bukirao sobe za devojke (nije jasno baš devojke koje vrste). One bi dolazile malo pre nas i odsedale u hotelu, tako da moji saigrači nisu morali da napuštaju hotel kako bi se zabavili", pričao je Kajser.

On je bio toliko dobar u tome što je radio, da su ga mnogi treneri cenili i smatrali zaista nesrećnim sa povredama. Inače, Kajser se sa lokalnih fudbalskih terena upisao u akademiju Botafoga sa 16 godina, kada je prešao u Flamengo. Talenat koji je imao kao klinac odveo ga je u Meksiko, u Pueblu, gde je shvatio da ga fudbal stvarno ne zanima.

To što ga je zanimalo nije bilo jeftino, pa je morao da bude pametan. Shvatio je da, ako ne igra i ako je stalno povređen, mora na neki način da "drži" svoju cenu, pa je nabavio mobilni telefon i ranih 90-ih mesecima držao u nedoumici čelnike, stručni štab i saigrače u Botafogu. Stalno se, pred njima, šetkao sa mobilnim i pričao nešto na engleskom, da ga svi čuju. Kajser je tvrdio da ga zovu agenti iz Evrope i da je na pomolu veliki transfer. Tada je prvi put bio ozbiljno uhvaćen u laži. Niko u klubu, pred kim je "pregovarao", nije znao engleski. Osim kondicionog trenera Ronalda Toresa. Njemu je taj "jezik" sporazumevanja bio čudan. Kada je Kajser jednom otišao da se tuširao, doktor mu je zavirio u stvari i ostao bez reči kada je shvatio da je mobilni s kojeg je "Pinokio" telefonirao - zapravo igračka! 

"Pretvarao se da govori engleski, ali nijednu reč nije rekao tačno i ništa nije imalo smisla. Jednog dana otkrio sam da zapravo nikada ni sa kim nije ni razgovarao", prisetio se Tores tog detalja.

Kajser je morao da ode iz Botafoga. Ali, nije mu padalo na pamet da odustane od svog stila. Ubrzo se našao u nižerazrednom Banguu. Trener Mojses, posle nekoliko meseci tolerisanja Kajserove nespremnosti, odlučio je da ubaci centarfora u igru u drugom poluvremenu utakmice sa Koritibom. Kajser je znao da će mu ulaskom na teren biti dodatno skraćen boravak u tom klubu. U sekundi smislio je šta će uraditi. Prilikom zagrevanja, zatrčao se ka ogradi i započeo tuču sa jednim navijačem, zbog čega je bio isključen pre i nego što je ušao na teren. Predsednik kluba je bio besan, pa je zahtevao hitan razgovor, pred celim timom, s namerom da mu uruči otkaz, ali dogodio se veleobrt! Kajser je predsedniku Kastoru de Andradeu ispričao da je navijač sve vreme vređao njega, De Andradea i da on nije mogao to više da trpi, pa je krenuo da se obračuna sa bezobzirnikom koji je udario na tako poštenog čoveka kako što je predsednik.

"Pre nego što bilo šta kažete, prvo me saslušajte. Bog mi je dao oca, ali je on preminuo. Ipak, Bog mi je nešto kasnije dao drugog oca", pričao je Kajser okrenut prema treneru i saigračima, a pokazujući prstom ka De Andradeu. "A, ja nikada neću dozvoliti da neko kaže da je moj otac lopov. Navijači su baš to pevali. I zato sam tako odreagovao".

Dobio je novi ugovor i jaču platu.

Kajser je otkrio i kako se spasao da bude razotkriven kada je, preko prijatelja, uspeo da izdejstvuje ugovor sa Ajačijom, gde je predstavljen kao brazilsko čudo. Kada je stigao na Korziku, bilo je zamišljeno da tim odigra na dva gola, da budu prisutni navijači i da na delu vide novu zvezdu kluba, špica iz Brazila, bivšeg igrača velikih brazilskih klubova. Kajser to nije smeo da dozvoli, ali znao je i da nije trenutak za uobičajenu "povreda rutinu" pred tolikim brojem ljudi. Imao je paklen plan. Dok su se njegovi novi saigrači zagrevali na igru na dva gola, on je prišao tribini sa navijačima da se slika, pimplovao je loptu neko vreme i onda rešio da časti prisutne, pa je svaki fudbal na terenu, do jednog, poslao na tribine. Navijači su bili oduševljeni, čelnici kluba takođe - stigla je harizmatična južnoamerička zvezda. 

Ali, ništa u Kajserovom slučaju nije bilo - slučajno. Ova rasprodaja suvenira ostavila je ekipu bez ijedne lopte za igru, pa je trener morao da odradi "suvi" trening bez lopte. ajseru je samo to bilo potrebno. Kada su počeli sprintevi - požalio se na bol. Ostalo znate.

Ipak, nije svaka njegova laž prošla tek tako. Jednom je, ugovarajući transfer, tvrdio da je igrao za argentinski Independijente u finalu Kopa Libertadores 1984. godine, što se pročulo čak do La Plate, pa je usledio oštri demanti kluba. Posle toga, ljudi su bili obazriviji u pregovorima sa Kajserom, koji se uhvatio za jedan od svojih poslednjih aduta. Pričao je da je nadimak Kajser dobio zbog stila igre i ponašanja na terenu, koji je neodoljivo podsećao na slavnog Nemca Franca Bekenbauera, inače najpoznatijeg "Kajsera" na svetu. Njegove laži danas ne bi mogle da prođu tek tako, u vreme, interneta. Ali, pre 20 i više godina, Kajser je uspevao da uveri vlasnike klubova da je baš on taj. Samim tim što je poslednji profi ugovor "odradio" u četvrtoj deceniji života, bez da je postigao gol, govori o tome da je bio najbolji u onome što je radio - laganju. 

Kasnije, u intervjuima je tvrdio da se nimalo ne kaje što je toliki svet dovodio u zabludu, a priznao je da je "mogao mnogo više u karijeri, da je samo hteo".

Dvadeset godina, trideset utakmica, nula golova. Ej! KRALJ !!!

Evo i linka da vidite ovog genija: http://www.youtube.com/watch?v=-023oDop7tM

Josip Broz Tito - Samo par reči

Josip Broz rodjen je 07.05.1892 u selu Kumrovcu (Hrvatska) u siromaštvu. Pošto je u nemogućnosti da sebi priušti školovanje, putuje po svetu gde radi različite poslove, a tek kasnije izučava zanate.

U međuvremenu uči nemački, češki, a posle povrede u 1. svetskom ratu uči i ruski zbog jer je 13 meseci boravio u ruskoj bolnici. Nakon toga se ženi, dobija četvoro dece, od kojih troje umire. Samo sin Žarko preživljava.

Ubrzo, Tito postaje član komunstičke partije, zbog čega leži više kazni u različitim zatvorima. 1937god. postaje generalni sekretar Centralnog komiteta komunističke partije Jugoslavije, koja pri okupaciji Jugoslavije na njegovu inicijativu šalje Jugoslovenima proglas da ustraju u prvim redovima i ujedine se. 1941god. dolazi u Beograd i usmerava pripreme za dizanje ustanka i početak oslobodilačkog rata. Glavni štab narodnooslobodilačkih i partizanskih odreda Jugoslavije (NAPOJ) formiran je 27. Juna. 

Tito postaje glavni komandant. 21.12.1941 osniva prvu proletersku brigadu. Na osnovu uspeha postignutih u borbi 27.11.1942 sastaju se predstavnici NOB iz svih krajeva Jugoslavije i formiraju AVNOJ. Tito dobija naslov maršala. Borba našeg naroda pod Titom pobednički se završava 15.5.1945.

Zbog toga što je lično (kao jedini komandant) vodio svoje borce u bitku 1944 dodeljen mu je naziv narodnog heroja.

Tito je do svoje smrti posetio više od sedamdeset zemalja i tri puta je proglašavan narodnim herojem. Biran je za doživotnog predsednika SKJ.

4.5.1980 umro je u bolnici. Njegova sahrana je bila najposećeniji pogreb nekog državnika u prošlom veku.

Ko je bio bravar?

Adolf Hitler - Izumitelj "Konačnog rešenja"

“Ja sam odgovoran za sudbinu nemačkog naroda, ja sam vrhovna Pravda… I neka svako zna da će ubuduće, ako digne ruku na državu, sigurna smrt biti njegova sudbina.”

Po završetku Drugog svjetskog rata,Nemačka je bila u ruševinama. Firer Adolf Hitler ležao je mrtav u jednom bunkeru u Berlinu, sam digavšI ruku na sebe. Monstruozni diktator koji je manipulisao umovima masa svome je narodu obećao hrabri novi svet, i svetlu novu budućnost. Umesto toga, ubijao je njihove bolesne rođake, progonio Cigane, homoseksualce i nesposobne, a izumeo je “Konačno rešenje” koje je predstavljalo klanicu za blizu 6 miliona Jevreja. Svetu je, pak, doneo neviđeno razarajućI rat, rat u kojem je ubijeno više od 40 miliona ljudi. Više od polovine njih, bili su civili.

Hitler je rođen u 6.30 posle podne, 20.aprila 1889god. u malom mestu Brasnau, na granici Austrije sa Bavarskom. Bio je treće dete svog oca, iz njegovog trećeg braka. Kao veran zaštitnik majke, Adolf ga je smatrao bezosjećajnom zveri jer je bio težak i nesimpatičan čovek. Adolf je napustio školu bez sertifikata i taj neuspeh će ga dugo progoniti. Otišao je u Beč i tu je ostao od 1909. do 1913.godine. Svoje vreme trošio je u kafeima, priključujući se svakoj diskusiji o politici i filozofiji. To su bile godine u kojima se najviše formirao, a njegov karakteriI stavovi bili su definitivno oblikovani. Bio je usamljenik, sa malo prijatelja, čudak, promenljivog raspoloženja, periferan lik i ogorčen buržoaskim društvom koje ga je odbacilo.

1913.godine Hitler odlazi iz Beča zauvek i seli se u Minhen. I dalje je živeo u svetu fantazije iznoseći teorije o rasama, da bi potom dobijao napade besa uperenog protiv sveštenstva, Jevreja i Habsburga. Već 1914.godine sa grupama patriota slavi izbijanje Prvog svetskog rata te se priključuje bavarskoj pešadiji.

Od 1908.do 1918.god. učvrstio je gomilu fiks ideja, probudili su se i ojačali: mržnja prema Jevrejima, odvratnost prema idealima demokratije, jednakosti i mira. Period posle Prvog svetskog rata bio je doba rasprostranjenih političkih nemira u Evropi, a takva scena bila je obećavajuća za početak Hitlerove karijere. 1919.god. dobio je posao armijskog instruktora, a prvi zadatak mu je bio da istražI nemačku radničku partiju koja je bila idealno sredstvo za njega - partija na samom dnu. Gurao je partiju napred, a 1920.god. daje otkaz u vojsci i potpuno se posvećuje partiji. Naučio je da ubedljivo laže i da se najiskrenije pravi nevešt.

Hitlerovi krvožedni govori pogodili su žicu. Broj onih koji su prisustvovali sastancima partije neprestano se uvećavao. On je sebi probio put do mesta neospornog lidera Partije, koja je dobila novo ime, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija ili kratko Nacistička. U pivnicama Hitler je regrutovao vojsku propalica koji su se zvali smeđekošuljaši ili SA sa zadatkom da šire teror, nasilje i strah na ulicama i da nemilosrdno tuku one koji Hitlerove reči dovedu u pitanje. A za to vreme Hitler počinje sa opčinjavanjem visokog društva predstavljajućI sebe kao monaha, čoveka u celibatu koji je svu svoju energiju posvetio dobru Nemačke. Imao je mnogo ljubavnica, i to maloletnih kojima je mogao da bude otac. Mnoge od njih pronađene su mrtve ili su izvršile samoubistvo. Spomenuću samo neke od njih: Marija Rajter, Geli Raubel, Renata Miler, Eva Braun...

Godine 1923. Nemačka je došla do ivice privrednog i političkog kolapsa koji je dotakao svakog člana društva. Tada je Hitler bio osuđen na 5 godina zatvora zbog pokušaja da svrgne bavarsku vladu. 1924.godine izlazi iz zatvora. Nemačku ponovo 1932.god. pogađa opšta depresija. Hitler privlači masu, dolazi do izbora na kojima pobeđuje on i Nacistička partija. Hitler 20.01.1933.godine postaje  kancelar nemačkog Rajha a do leta iste godine i apsolutni gospodar vlade. Oficiri i ljudi iz armije zaklinjali su se na odanost ne ustavu ili otadžbini, nego Hitleru lično. Avgusta 1934.godine Nemačka je izašla na izbore – od 46 miliona glasača samo oko 4 miliona je imalo hrabrosti glasati protiv Hitlera. Nacistička revolucija bila je završena a Hitler postaje diktator Nemačke.

Od početka Hitlerova propaganda je opisivala Jevreje kao oličenje svega što je loše u društvu. Zabranio je brakove sa njima, potom je njima zabranio da drže javne kancelarije. Razbijani su prozori na jevrejskim radnjama, a više od stotinu njih je ubijeno dok je 27 000 oterano u logore da bi, navodno, bili zaštićeni. Bila je to takozvana Kristalna noć. Onda je Hitler uveo zakon primoravajućI Jevreje da nose žutu zvezdu zbog raspoznavanja.

Hitler je svoju poruku mržnje širio putem tehničkih aparata kao što su radio i zvučnici. 8 miliona ljudi ostalo je bez slobodnog mišljenja i sada je njemu bilo moguće da ih podredi svojoj volji. On je bio pravi majstor. Umeo je da izazove masovne emocije, iz svega je izvlačio korist laganjem i prevarama. Bio je hipohondričan čovek, i nikada nije bio dobar sportista - pa ipak, verovao je da su bolest i slabost nepotrebni teret na leđima društva. Naredio je sterilizaciju 400 000 Cigana koji nisu bili radno sposobni i koji su bili nezaposleni. U prvo vreme ubijanja su izvođena letalnom injekcijom, ali kako je spisak kandidata rastao, razvila se i nova tehnika masovnog ubijanja. Pacijenti su vođeni u podrume u kojima su se morali skinuti. Onda su ih slali u sobu sa tuševima. Odvod na podu je bio lažan, a u tušu se nije nalazila voda nego gas ugljenmonoksid. Hitlerove bolnice prijavile su smrt oko 300 000 ljudi.

Od 1935.godine Nemačka je počela alarmirajućom brzinom da se naoružava. Marta 1938.godine njene trupe ušle su u Austriju, i dva dana kasnije ta je zemlja postala deo nemačkog Rajha. Potom su okupirali Čehoslovačku, Poljsku, Holandiju, Belgiju i Francusku, a u 1941.godini objavili su rat SAD-u. Hitler se tad prepustio čišćenju Nemačke uz pomoć SS jedinica koje su brojale oko pola miliona ljudi. SS divizije bile su zamišljene kao alternativa vojsci, i kao lične Hitlerove ubice. Već su bile ustanovljene i neke od osnovnih njihovih karakteristika - koncentracioni logori i odredi uništenja. Do 1944.godine, istrebljenje Jevreja, prvi zadatak koji se nalazio na Hitlerovom programu, bio je na dobrom putu da bude uspešno završen. Poljake i Ruse je slao na prinudan rad gde su ostajali u potpuno inferiornom položaju, a njihove zemlje trebalo je da nasele nemački doseljenici.

Godine 1942.logori su korišteni za medicinske eksperimente SS doktora. Ljudi su podvrgavani jakom vazdušnom pritisku ili intenzivnoj hladnoći, sve dok njihova pluća ne bi eksplodirala, ili se oni smrznuli na smrt. U Aušvicu u Poljskoj, bile su 4 velike gasne komore od kojih je svaka u jednom trenutku mogla da primi 2000 ljudi. Tu su esesovci koristili ciklon B, kristalisanu cijanovodoničnu kiselinu koju bi puštali u gasne komore. Žrtvama je bilo potrebno od 3 do 15 minuta da izdahnu, a nacistički kasapi znali su tačno kada je sve završeno - kad bi jauci prestali. Tokom leta 1944. godine, u 46 dana ubijeno je u logoru između 250 000 i 300 000 mađarskih Jevreja, a SS je prešao i na masovno streljanje kako bi smenjio pritisak na gasne komore. Za Hitlera je to bilo logično ostvarenje stavova koje je sledio još od svoje mladosti.

Do kraja 1942.godine Hitlerove armije ratovale su na brojnim frontovima, a bombardovanje nemačke industrije i gubici u ljudstvu i opremi počeli su da pritiskaju privredu. Poput Poljske i drugih okupiranih zemalja, i Rusija je pretvorena u ogromni radni logor . Do kraja 1943.godine, 4 795 000 stranih radnika bilo je regrutovano za rad u Nemačkoj, od kojih su 1 900 000 bili Rusi, 851 000 Poljaka, 764 000 Francuza, 274 000 Holanđana, 230 000 Jugoslovena i 227 000 Italijana. Do kraja 1943.godine gotovo milion Rusa je radilo u Nemačkoj. Ali mrtvi nisu mogli da ožive: poznato je da je više od 5 miliona ruskih vojnika koje su Nemci zarobili u toku rata, 2 miliona umrlo u ropstvu, a za još jedan milion se pretpostavlja.

U 1943.godini Crvena armija držala je kod Staljingrada opkoljeno 270 000 vojnika Hitlerove armije. Hitler im je zabranio da se povuku, naredio je da umru kao heroji. Kada se 90 000 njih preživelih predalo, Hitler je bio izvan sebe. On je bio ubeđen da se Nemačka neće predati: ”Ako rat već mora da se izgubi, onda i nacija treba da nestane. Ta je sudbina neizbežna. Nije potrebno da se više razmišlja ni o najprimitivnijem postojanju. Naprotiv, bolje je uništiti i to, i to sopstvenom rukom. Nacije se pokazala kao slaba, a budućnost pripada jedino pobednicima. Osim toga, oni koji ostanu posle bitke bezvredni su, jer su najbolji izginuli.” Ovo je trebalo da bude Hitlerov poslednji akt naredbe koji, na sreću nije primenjen.

Januara 1945. Rusi kreću u ofanzivuna Poljsku, zatim američka Deveta armija prelazi Elbu a Nemačka trpi poraze. Put za Berlin bio je otvoren. Hitler je izgubio kontrolu nad događajima. Njegov jedini odgovor na svaki predlog bio je: "Nema povlačenja". Scena na kojoj je Hitler igrao svoju poslednju ulogu bila je sasvim odgovarajuća za kraj tako neobične istorije. Stalni vazdušni napadi, saznanje da su Rusi u gradu, nervna iscrpljenost i strah stvorili su tenziju na ivici histerije. I Hitlerove promene raspoloženja uticale su na mnogo života. U noćI 26.aprila Rusi počinju da granatiraju Kancelarijat.

Suočen sa smrću i urušenjem režima koji je stvorio, čovek koji je zahtevao žrtvovanje miliona života pre nego što će biti spremen da prizna poraz, bio je i dalje stari, prepoznatljivi Hitler. Od prve do poslednje rečI, ni jedna nije iskazivala žaljenje, niti trunku kajanja. Greška je bila u drugima, iznad svih Jevreja, jer čak ni u tim trenucima mržnja nije bila ni malo slabija. Dvadeset čudnih godina je prošlo, i ničemu ga nije naučilo. Hitler je seo i napisao svoj konačni testament.

I karakteristično za njega: Hitlerova poslednja poruka nemačkom narodu sadržavala je najmanje jednu zapanjujuću laž. Njegova smrt je bila sve samo ne herojski kraj - samoubistvo. Hitler je namerno odbacio svoju odgovornost, i izabrao kukavički put da se izvuče. Ubio se, pucajućI sebi u usta, a sa njegove desne strane ležala je nova suprug, Eva Braun, koja je progutala otrov. 

Princ Vlad Darkula - Onaj koji nabija na kolac

Ličnost Drakula vodi poreklo iz XV veka, od kneza Vlaške, u Rumuniji, Vlada V, čiji je nadimak bio "onaj koji nabija na kolac" zbog zverske navike da Turke, koji su hteli da osvoje njegovu zemlju, sporo nabija na kolac i da uz večeru pije njihovu krv. Ime Drakula izvučeno je iz imena njegovog oca, poznatog kao Vlad Drakul (gospodar Đavo), i zamka Drakul u Karpatima, severno od Bukurešta.

Iz drevne kneževine Vlaške, teritorija današnje Rumunije, živeo je muškarac koji će nadaleko postati čuven po izmišljanju novih metoda mučenja i egzekucije. Vlad Cerpeš (rum. onaj koji nabija na kolac), zastrašivao je ne samo narod kojim je vladao već i strance. Bio je gospodar, koga će opsesivna sumnja u lojalnost ljudi oko njega odvesti u ubilačku paranoju, i koji će zato doprinjeti smrti viće od 100.000 ljudi. Da Drakula nije plod mašte ,već da je postojao i hodao na ovoj zemlji, onda bi po zaslugama i bez ikakve sumnje njegovim imenom bio nazvan Vlad Cerpeš.

Vlad je još kao jako mlad imao posebnu sklonost ka smrti. Veliki deo slobodnog vremena provodio je prateći pogubljenja kriminalaca u očevoj palati, a u petoj godini se pripremao za rat. Budući da je bio dobar političar ubrzo dolazi na presto Vlaške i sklapa sporazum sa Mehmedom II da bi što bolje osigurao svoj polozaj. Međutim, on i njegov otac ubrzo padaju pod tursko ropstvo i tu shvata da ljudi ne zaslužuju postovanje. Tu je Vlad naučio turski jezik i stekao reputaciju u prevarama, lukavosti, nepokoravanju i brutalnosti, tako da su ga se i stražari plašili. Fasciniralo ga je nabijanje na kolac i njegova uloga u psihološkom ratu. Tu je razvio još dve osobine: postaće sumnjičav - nikada više neće poverovati nikome  i otkriće ukus osvete.

Kada se popeo na presto njegova prva briga bila je da učvrsti svoj položaj u Vlaškoj. Kada su mu planovi za sprečavanje stranih osvajača bili zaokruženi, Vlad se okrenuo ka osiguranju. Počeo je sa primenom tehnike kojoj su ga naučile Osmanlije dok je bio mlad - nabijanje na kolac. U njegovim rukama, nabijanje na kolac je dobilo oblik umetnosti, i bila je potrebna posebna veština da se izvede onako kako je to odgovaralo njegovoj pedantnoj prirodi. Vlad je obično mnoge žrtve vezivao za konje, a oštar kolac dugačak 1,80m i 2,40m, i prečnika oko 15cm, polako bi bio nabijan vertikalno u telo. Kraj kolca je obično bio nauljen a vodilo se računa da ne bude suviše oštar, inače bi žrtva mogla odmah da umre od bola ili oštećenjem vitalnog organa. Kretao bi se od butina i išao do usta na koja bi izlazio, ali ponekada bi bio jednostavno zaboden u žrtvine grudi ili u stomak. 

Nekada bi ljudi visili glavom nadole, a nakolac na kome bi bile nabijane majke, nabijane su i njihove bebe. Onda bi kolac bio podignut i poboden u zemlju - što je kolac bio duži, to je žrtva bila važnija. Jedan plemić koji se namrštio dok je večerao sa Vladom u dvorištu prepunom leševa bio je nabijen na kolac toliko dugačak kako bi bio iznad smrada koji se širio od onih koji su bili nabijeni na kolčeve oko njega. Kolčevi su bili često konstruisani i bojeni, a Vlad je tela koja su bila nabijena na njih postavljao i izvan grada, kao opomenu strancima da ostanu na sigurnoj udaljenosti. Kako je ponekad bilo potrebno nekoliko dana da žrtva umre, strahoviti miris smrti lebdeo je stalno u vazduhu.

Vlad je uživao u eksperimentisanju sa drugim vrstama mučenja. Imao je ogromni lonac na čijem su se vrhu umesto poklopca nalazile dobro pričvršćene daske - kroz rupe u njima bile bi provučena ljudske glave i dobro stegnute. Onda bi on napunio lonac vodom i ispod lonca bi dobro naložio vatru. Uživao je u agoniji svojih žrtava dok su se žive kuvale. 

Princ Vlad je takođe oduzimao sve što su njegove žrtve posedovale , i davao to svojim sledbenicima. Stvarao je novo plemstvo samo njemu odano. Vlad je uveo stroga etička pravila. Lopovi, lažovi, preljubnici pa čak i deca, bili su nabijani na kolac. Ubijao je trgovce koji su varali svoje mušterije, i žene koje su imale ljubavne veze sa drugim muškarcima. Strah od Vladovog zla rezultirao je smanjenjem kriminala na minimum. Kao znak apsolutne moći, vlaški knez je na gradski trg postavio zlatni pehar. Svima je bilo dopušteno da iz pehara piju, ali nikome da ga pomeri. Pehar je ostao na trgu sve vreme Vladove vladavine.

Vlad je volio da kazna bude odgovarajuća prekršaju, odnosno zločinu. Kada su emisari turskog sultana odbili da skinu turbane u njegovom prisustvu, Vlad je takav akt shvatio kao nepristojnost pa je svojim slugama naredio da izaslanike uhvate i da im, kao odgovarajućI odgovor na tu uvredu, turbane prikuju za glave. Ali, Vlad je bio dvostruka ličnost. S jedne strane, bio je čovek koji je mučio i terorisao, koji je svesno koristio strah kao sredstvo vradavinea sa druge strane, bio je duboko religiozan. Tako je Vlad preduzeo sve mere opreza da se okruži sveštenstvom, biskupima, episkopima, bilo da su rimokatolički ili pravoslavni. Hteo je da pripada Crkvi, pričešćivao se, tražio je da bude sahranjen kao hrišćanin, i da za njegovo ime uvek bude vezana religija.

O njegovom intimnom životu skoro se ništa ne zna. Njegova žena ili ljubavnica pripadala je nižem sloju društva i u nju se Vlad zaljubio 1448. Brak je očigledno bio nesrećan. Voleti Vlada je bilo opasno. Kada je jadna žena uhvaćena u neverstvu, nabijena je na kolac, a njeni polni organi su bili isečeni.

Pred kraj decembra 1476, Vlad i njegova vojska ratovali su sa Turcima u Vlaškoj šumi, blizu Bukurešta. Vlad je izbio na vrh brda, da bi uživao u prizoru kako njegovi vojnici masakriraju Turke. Odvojen od svoje vojske, sam, proboden je kopljem. Branio se sjajno, ubio je petoricu od svojih ubica, ali uzalud. Na kraju je stradao, i njegova odrubljena glava je je poslata u Konstatinopolj gdje je bila pobodena na visoki kolac da bi se narodu pokazalo kako je veliki Vlad "nabijač na kolac" i sam doživeo sudbinu svojih žrtava.

Poslije Vladove smrti, njegova žena sa tri sina je napustila Vlašku.

Vlad je proveo mnogo više godina u zatvoru nego na prestolu, i veći deo onoga što je uradio može da potvrdi jednu činjenicu: da je život nesiguran i jeftin. Vladov je otac bio ubijen;  brat živ sahranjen; njegova je prva žena izvršila samoubistvo; podanici su kovali zavere protiv njega; njegov rođak i prijatelj, koji mu se zakleo na vernost, izdao ga je; Ugari, Turci, Saksonci su ga gonili...

Kada se Vladov život sagleda u svetlosti njegovog zatočeništva i haosa iz mladih dana, onda postaje i više nego jasno da užas generiše užas.

Elizabeth Báthory - Krv nije voda

Elizabet Bathory  (7. avgust 1560 - 21. avgust 1614) bila je mađarska grofica. Ona je jedna od najpoznatijih masovnih ubica i vampirista u istoriji. Optužena je zajedno sa 4 saučesnice za mučenje i smrt od 300 do 2.000 devojaka (u zavisnosti od izvora). Većinu svog života provela je u zamku Čahtice, Slovačka, dok je poslednje 4 godine svog života provela u zatvoru. Njene saučesnice su ubijene. 

 

Eržebet su sa 11 godina verili za Ferenca Nadaždija, moćnog mađarskog vojnika, a 1575. godine se i udala za njega. Pre udaje rodila je ćerku Anastasiju i smatra se da je otac ovog deteta jedan od sluga. Kao svadbeni poklon Eržebet je dobila zamak Čahtice, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom. Imali su šestoro dece: Anastaziju Batori, Katalin Nadaždi, Katalin, Mikloša, Oršolju i Pal, od kojih je dvoje umrlo vrlo rano. Muž joj je ubijen 1602. godine. Nije poznato kada je Elizabet počela ubijati devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. Isto tako se smatra da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše. Kao jedan od motiva Elizbete Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu. 

Jednog običnog dana, neka sluškinja iz dvorca iznervirala je Elizabet nekvalitetnom uslugom i ova joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na Elizabetine ruke. Kada je oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu. Mislila je, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla bi postati lepša nego ikad. Elizabet je pozivala mlade, najčešće nevine devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala. 

Posle nekog vremena shvatila je da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu. Trebala joj je kvalitetnija krv. Godine 1609. otvorila je akademiju u svom zamku. Tu su imućniji roditelji iz svih predela slali svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima. Elizabet je mučila žrtve makazama, iglama, užarenim gvožđem i kolcima. 

Otkrivena je 1610. godine, kada je sa zidina dvorca u svom ludilu bacila 4 masakrirane žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara i on je naredio njenom rođaku Turzou da je uhapsi. Turzo ju je uhvatio na delu. Njeni saučesnici su poubijani, dok ona nije mogla biti pogubljena jer je bila plemićkog porekla. Međutim, pronađena je rupa u zakonu i Elizabet je zazidana u svom dvorcu, u toaletu. Pronađena je mrtva 1614. godine. 

Porodica Batori je smatrana za vampirsku porodicu. Pored svih događaja sa Elizabet Batori, koja je čak živela i u Transilvaniji čiji je princ bio njen nećak, porodica Batori imala je veze i sa grofom Drakulom. Zapovednik pohoda koji je pomogao Drakuli da povrati presto bio je Ištvan Batori. Jedan od Drakulinih poseda, dvoraca Fagaras, postao je vlasništvo Batorijevih u Elizabetino doba, a i obe porodice su imale amblem zmaja na porodičnim grobovima. 

Pretpostavlja se da su strašna nedela iz života Eržebet Batori inspirisali Brama Stokera da napiše roman Drakula. 

Top 50 Chuck Norris Facts & Jokes

01. When Alexander Bell invented the telephone he had 3 missed calls from Chuck Norris

02. Fear of spiders is aracnaphobia, fear of tight spaces is chlaustraphobia, fear of Chuck Norris is called Logic

03. Chuck Norris doesn't call the wrong number. You answer the wrong phone

04. Chuck Norris has a grizzly bear carpet in his room. The bear isn't dead it is just afriad to move

05. There used to be a street named after Chuck Norris, but it was changed because nobody crosses Chuck Norris and lives

06. Chuck Norris died 20 years ago, Death just hasn't built up the courage to tell him yet

07. If you rate this 5 roundhouse kicks, then Chuck Norris WILL roundhouse kick Justin Bieber's ass

08. Chuck Norris has already been to Mars; that's why there are no signs of life

09. Some magicans can walk on water, Chuck Norris can swim through land

10. Chuck Norris and Superman once fought each other on a bet. The loser had to start wearing his underwear on the outside of his pants

11. Chuck Norris doesn't flush the toilet, he scares the sh*t out of it

12. Chuck Norris once urinated in a semi truck's gas tank as a joke....that truck is now known as Optimus Prime

13. Chuck Norris can cut through a hot knife with butter

14. Chuck Norris counted to infinity - twice

15. Chuck Norris is the reason why Waldo is hiding

16. Death once had a near-Chuck Norris experience

17. Chuck Norris can slam a revolving door

18. When the Boogeyman goes to sleep every night, he checks his closet for Chuck Norris

19. Chuck Norris will never have a heart attack. His heart isn't nearly foolish enough to attack him

20. Chuck Norris can win a game of Connect Four in only three moves

21. Chuck Norris once kicked a horse in the chin. Its decendants are known today as Giraffes

22. When Chuck Norris watches Dora, she doesn't ask any questions

23. Chuck Norris once got bit by a rattle snake...After three days of pain and agony...the rattle snake died

24. There is no theory of evolution. Just a list of animals Chuck Norris allows to live

25. When Chuck Norris does a pushup, he isn't lifting himself up, he's pushing the Earth down

26. The original title for Alien vs. Predator was Alien and Predator vs Chuck Norris. The film was cancelled shortly after going into preproduction. No one would pay 9$ to see a movie 14sec. long

27. Chuck Norris can light a fire by rubbing two ice-cubes together

28. Ghosts sit around the campfire and tell Chuck Norris stories

29. Chuck Norris doesn't read books. He stares them down until he gets the information he wants

30. Chuck Norris doesn’t wear a watch. HE decides what time it is

31. Chuck Norris made a Happy Meal cry

32. There is no theory of evolution. Just a list of creatures Chuck Norris has allowed to live

33. Chuck Norris' hand is the only hand that can beat a Royal Flush

34. Chuck Norris does not sleep. He waits

35. Some people wear Superman pajamas. Superman wears Chuck Norris pajamas

36. Outer space exists because it's afraid to be on the same planet with Chuck Norris

37. Chuck Norris calls push-ups "earth downs"

38. Chuck Norris destroyed the periodic table, because Chuck Norris only recognizes the element of surprise

39. If you spell Chuck Norris in Scrabble, you win. Forever

40. Chuck Norris slapped the Headless Horseman

41. Chuck Norris is the only man who ever defeat a brick wall in a game of tennis

42. What do you get when you cross a dinosaur with Chuck Norris? Nothing. Nobody crosses Chuck Norris

43. What's the last thing that goes through your mind when you fight Chuck Norris?.....his foot

44. Chuck Norris can drown a fish

45. Chuck Norris can do a wheelie on a unicycle

46. May 6th, 1945: A then five-year old Chuck Norris swam the Atlantic Ocean. The next day, the Nazis surrendered...

47. When Chuck Norris looks at himself at a mirror, there is no reflection. There can only be one Chuck Norris

48. Chuck Norris had a staring contest with Medusa, and won

49. Jack can be nimble, and Jack can be quick, but Jack can't dodge Chuck Norris's roundhouse kick

50. Chuck Norris was supposed to star in the tv show 'Man vs Wild', but the network did not want kids thinking 'lava is safe to eat'

Select ratingCancel ratingPoorOkayGoodGreatAwesome

Cancel rating

Average: 4.7 (6689 votes)

Obećana zemlja za nas obične smrtnike

Grčka (grč.Ελλάς; Ελλάδα), država na krajnjem jugoistoku Evrope, na jugu Balkanskog poluostrva. Smeštena je na strateški veoma važnom raskršću između Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike, između Egejskog mora na istoku, Jonskog mora na zapadu i Sredozemnog mora na jugu. Graniči se sa Albanijom na severozapadu, Republikom Makedonijom i Bugarskom na severu i Turskom na severoistoku. Sa površinom od nešto manjom od 132.000 km² najveća je država na Balkanskom poluostrvu i na 97. mestu je u svetu. Pored kontinentalnog dela Grčka obuhvata i preko 1.400 ostrva od kojih su najveća i najznačajnija Krit, Evbeja, Lezbos, Rodos i Krf...

Na moju žalost, nisam posetio ni jedno od navedenih ostrva, ali sam zato išao u Olympic Beach. Sjajno mesto. Prepuno Srba. Baš ono što mi je trebalo. Jedva pobegao iz Srbije i naleteo na Srbe. Al' dobro sad...Da ne cepidlačim. Elem, da se vratimo na Olympic Beach.

Prvo što sam primetio i što mi se mnogo svidelo je da "stanovnici" ovog grada imaju sjajan smisao za humor. Stanovnici sam stavio pod znake navoda jer su tu samo preko leta. Malo njih ima u tom gradiću preko zime. 

Uglavnom su svi nasmejani i dobronamerni, a čak sam upoznao i "srpskog zeta", kako su ga ovi naši turisti krstili. Naime, čovek je oženio srpkinju pre nekoliko godina, zaposlio je kod sebe u  prodavnici mešovite robe, naučio srpski i došao do vrhunca - postao je srpski zet. Sada ga zna ceo Olympic Beach. Mada, ne zato što je naš zet već zato što ima ubedljivo najbolje belo grožđe (a i najjeftinije). Ljudi su se prosto utrkivali ko će više grožđa da pojede (1kg= 0.7 - 0.9 eur). Srbenda. Ali, to su verovatno isti oni koji i kod kuće jedu puno voća.

Imaju olimpik-bičani i interesantne nazive radnji: Just Do Eat (Just Do It), Meat Us (Meet Us)... Ne mogu svega ni da se setim.

Bilo je interesantno upoznati i vlasnicu Villa Niki u kojoj smo odseli. Fina, prijatna i nasmejana ženica, srednjih godina, koja ne zna ni reč srpskog. Ali ni engleskog. Obožavala nas je i sedela sa nama za istim stolom, smejući se. Smejala se ona ali i mi. Iako niko nikoga nije razumeo nekako nam je sve bilo jasno. Ako ništa drugo, provežbali smo malo pantomimu koju smo davno igrali... I nije se nešto specijalno ovajdila od nas s' obzirom da smo letovali u septembru, ali je ipak bila jako prijatna i korektna. Čak nam je za vreme boravka od 11 dana 2 puta promenila posteljinu. A, da, jedna jako interesantna stvar u Villa Niki: još nigde nisam video da su vrata od kupatila skroz staklena a Boga mi, i suviše providna. Naravno, slabije su i dihtovala, pa smo u kupatilo išli na smenu (jedni na plažu a jedni u wc). Srećom, vrata od terase su bila ogromna, a i non stop otvorena. Slažem se da bi nekom ova staklena vrata mogla biti interesantna ali pošto smo mi imali petokrevetni apartman... Ne mogu puno ni da se žalim za te pare (ako se dobro sećam, 11 dana u septembru iznosi oko 50 eur - na rate).

Putovanje ne bi bilo interesantno da se ne desi neki peh - iščašenje ramena. I tada je nastala nedoumica kod kog lekara otići. Srećom, svi smo bili osigurani pa nije bilo frke, ali nas je sve zbunila tabla tj reklama jednog od doktora. Posle kraće konsultacije, složili smo se da produžimo dalje i da nađemo nekog drugog stučnjaka koji se ne bavi vradžbinama:) Naleteli smo na jednu fensi ordinaciju koju smo kasnije prozvali "Ordinacija 40 eur". Zašto? Izgleda da je sve u toj ordinaciji 40 eur. Prskanje spreja za bolove - 40 eur. Bandažiranje - 40 eur. Razgovor sa doktorom - 40 eur... Kasnije smo čuli da je to tarifa za Srbe. Za Ruse, recimo, cena je mnogo veća. Ostale nacionalnosti niko nije pominjao. 

Posle uspešne doktorske intervencije ostasmo malo kratki sa kešom, ali će se sve to refundirati po povratku u Srbiju. Zato smo na ovo gledali kao na vid štednje. Kasnije se ispostavilo da je sreća što se rame iščašilo jer nam je dobro došlo tih 40 eur u Srbiji (ko zna šta bi jeli)...

Na svakom koraku smo primećivali da Grci odlično govore srpski jezik. A i dobro ga razumeju. Ti kao uđeš u neku radnju i pitaš na engleskom a on te zbunjeno pita zašto ne pričaš na srpskom. Prosto deluje kao da se iznerviraju. Ili jednostavno ne vole engleski... Šta znam...

Svi smo najviše voleli kada dođe vreme da se jede Giros. Onom mučeniku koji ih prodaje nikako nije bilo jasno zašto skoro svi naručuju po dva komada. A ne zna da u Srbiji za 1.8 eur ne možeš da pojedeš Giros i još da dobiješ čašu od 0.2 soka ( deluje kao Coca Cola). I to kakav Giros dobiješ... Još kada nas pita šta želimo od priloga. Tek se tu zbuni kad čuje: pomfrit, majonez, pavlaku, luk... Ma, stavi sve. Gledao sam kako se muče da uguraju meso u onu tortilju, da ne bude da su nam prodali salatu umesto Girosa. Šta ćeš. Gladne oči. A i šta je 1.8 eur. Ipak smo svi na odmoru. U Srbiji se tako lako ne troši 200din (osim na cigarete). Kad spomenem ženi, dok smo u šetnji, da hoću da naručim pljesku za poneti, pogleda me kao da sam joj uvredio majku. A majka je svetinja. I meni je pljeska nekad bila svetinja, al' ajde. 
Kvalitetan giros. Baš smo slatko jeli. Čak smo na odlasku otišli da se oprostimo za prodavcem girosa.

Što se plaže tiče...Vrh!!! Prava pravcata plaža sa sitnim i toplim peskom. Pošto ovi naši u istom mestu letuju dugi niz godina, poznaju vlasnika zakupljenog dela plaže - Sava. Što su ga tako prozvali, ne znam. Imamo čudan običaj da strancima dajemo srpska imena. A Sava je bio cool lik. Povremeno je čak izigravao i konobara kada naiđe inspekcija. Verovatno mu konobar radi na crno. Eto, "na crno" nema samo kod nas. Ima i u Evropskoj Uniji. 

Elem, zahvaljujući poznanstvu sa Savom nismo morali da plaćamo ležaljke, ali smo s' vremena na vreme naručivali po neko piće. Red je, majku mu. Nismo hteli da budemo najgori. Mada, piće je bilo po 3 eur, šta god da piješ. Skupo, ali ipak, na odmoru smo. Pirka vetrić, topao pesak, porodica oko mene, toplo more...Raj. Obećana zemlja za nas smrtnike. I jeftina. Podnošljivo za svačiji džep. A na plaži - mreža za odbojku. Pa, može li bolje?! Plaža i odbojka. Nekoga bi ovo asociralo na devojke sa plaže u oskudnim kupaćim ali jok. Ja sam igrao sa braćom, sestrama, ženom i Savom. Ne mogu da se požalim. Bilo je zanimljivo. Naporno, ali zanimljivo. Jedini problem mi je bio da sutra dan ustanem iz kreveta, pošto sam se zadnji put bavio nekom sportskom aktivnošću pre par godina. A još me je i Sunce malo "uhvatilo". Srećom, sutradan je padala kiša pa nismo išli na plažu.