Grčka (grč.Ελλάς; Ελλάδα), država na krajnjem jugoistoku Evrope, na jugu Balkanskog poluostrva. Smeštena je na strateški veoma važnom raskršću između Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike, između Egejskog mora na istoku, Jonskog mora na zapadu i Sredozemnog mora na jugu. Graniči se sa Albanijom na severozapadu, Republikom Makedonijom i Bugarskom na severu i Turskom na severoistoku. Sa površinom od nešto manjom od 132.000 km² najveća je država na Balkanskom poluostrvu i na 97. mestu je u svetu. Pored kontinentalnog dela Grčka obuhvata i preko 1.400 ostrva od kojih su najveća i najznačajnija Krit, Evbeja, Lezbos, Rodos i Krf...
Na moju žalost, nisam posetio ni jedno od navedenih ostrva, ali sam zato išao u Olympic Beach. Sjajno mesto. Prepuno Srba. Baš ono što mi je trebalo. Jedva pobegao iz Srbije i naleteo na Srbe. Al' dobro sad...Da ne cepidlačim. Elem, da se vratimo na Olympic Beach.
Prvo što sam primetio i što mi se mnogo svidelo je da "stanovnici" ovog grada imaju sjajan smisao za humor. Stanovnici sam stavio pod znake navoda jer su tu samo preko leta. Malo njih ima u tom gradiću preko zime.
Uglavnom su svi nasmejani i dobronamerni, a čak sam upoznao i "srpskog zeta", kako su ga ovi naši turisti krstili. Naime, čovek je oženio srpkinju pre nekoliko godina, zaposlio je kod sebe u prodavnici mešovite robe, naučio srpski i došao do vrhunca - postao je srpski zet. Sada ga zna ceo Olympic Beach. Mada, ne zato što je naš zet već zato što ima ubedljivo najbolje belo grožđe (a i najjeftinije). Ljudi su se prosto utrkivali ko će više grožđa da pojede (1kg= 0.7 - 0.9 eur). Srbenda. Ali, to su verovatno isti oni koji i kod kuće jedu puno voća.
Imaju olimpik-bičani i interesantne nazive radnji: Just Do Eat (Just Do It), Meat Us (Meet Us)... Ne mogu svega ni da se setim.
Bilo je interesantno upoznati i vlasnicu Villa Niki u kojoj smo odseli. Fina, prijatna i nasmejana ženica, srednjih godina, koja ne zna ni reč srpskog. Ali ni engleskog. Obožavala nas je i sedela sa nama za istim stolom, smejući se. Smejala se ona ali i mi. Iako niko nikoga nije razumeo nekako nam je sve bilo jasno. Ako ništa drugo, provežbali smo malo pantomimu koju smo davno igrali... I nije se nešto specijalno ovajdila od nas s' obzirom da smo letovali u septembru, ali je ipak bila jako prijatna i korektna. Čak nam je za vreme boravka od 11 dana 2 puta promenila posteljinu. A, da, jedna jako interesantna stvar u Villa Niki: još nigde nisam video da su vrata od kupatila skroz staklena a Boga mi, i suviše providna. Naravno, slabije su i dihtovala, pa smo u kupatilo išli na smenu (jedni na plažu a jedni u wc). Srećom, vrata od terase su bila ogromna, a i non stop otvorena. Slažem se da bi nekom ova staklena vrata mogla biti interesantna ali pošto smo mi imali petokrevetni apartman... Ne mogu puno ni da se žalim za te pare (ako se dobro sećam, 11 dana u septembru iznosi oko 50 eur - na rate).
Putovanje ne bi bilo interesantno da se ne desi neki peh - iščašenje ramena. I tada je nastala nedoumica kod kog lekara otići. Srećom, svi smo bili osigurani pa nije bilo frke, ali nas je sve zbunila tabla tj reklama jednog od doktora. Posle kraće konsultacije, složili smo se da produžimo dalje i da nađemo nekog drugog stučnjaka koji se ne bavi vradžbinama:) Naleteli smo na jednu fensi ordinaciju koju smo kasnije prozvali "Ordinacija 40 eur". Zašto? Izgleda da je sve u toj ordinaciji 40 eur. Prskanje spreja za bolove - 40 eur. Bandažiranje - 40 eur. Razgovor sa doktorom - 40 eur... Kasnije smo čuli da je to tarifa za Srbe. Za Ruse, recimo, cena je mnogo veća. Ostale nacionalnosti niko nije pominjao.
Posle uspešne doktorske intervencije ostasmo malo kratki sa kešom, ali će se sve to refundirati po povratku u Srbiju. Zato smo na ovo gledali kao na vid štednje. Kasnije se ispostavilo da je sreća što se rame iščašilo jer nam je dobro došlo tih 40 eur u Srbiji (ko zna šta bi jeli)...
Na svakom koraku smo primećivali da Grci odlično govore srpski jezik. A i dobro ga razumeju. Ti kao uđeš u neku radnju i pitaš na engleskom a on te zbunjeno pita zašto ne pričaš na srpskom. Prosto deluje kao da se iznerviraju. Ili jednostavno ne vole engleski... Šta znam...
Svi smo najviše voleli kada dođe vreme da se jede Giros. Onom mučeniku koji ih prodaje nikako nije bilo jasno zašto skoro svi naručuju po dva komada. A ne zna da u Srbiji za 1.8 eur ne možeš da pojedeš Giros i još da dobiješ čašu od 0.2 soka ( deluje kao Coca Cola). I to kakav Giros dobiješ... Još kada nas pita šta želimo od priloga. Tek se tu zbuni kad čuje: pomfrit, majonez, pavlaku, luk... Ma, stavi sve. Gledao sam kako se muče da uguraju meso u onu tortilju, da ne bude da su nam prodali salatu umesto Girosa. Šta ćeš. Gladne oči. A i šta je 1.8 eur. Ipak smo svi na odmoru. U Srbiji se tako lako ne troši 200din (osim na cigarete). Kad spomenem ženi, dok smo u šetnji, da hoću da naručim pljesku za poneti, pogleda me kao da sam joj uvredio majku. A majka je svetinja. I meni je pljeska nekad bila svetinja, al' ajde.
Kvalitetan giros. Baš smo slatko jeli. Čak smo na odlasku otišli da se oprostimo za prodavcem girosa.
Što se plaže tiče...Vrh!!! Prava pravcata plaža sa sitnim i toplim peskom. Pošto ovi naši u istom mestu letuju dugi niz godina, poznaju vlasnika zakupljenog dela plaže - Sava. Što su ga tako prozvali, ne znam. Imamo čudan običaj da strancima dajemo srpska imena. A Sava je bio cool lik. Povremeno je čak izigravao i konobara kada naiđe inspekcija. Verovatno mu konobar radi na crno. Eto, "na crno" nema samo kod nas. Ima i u Evropskoj Uniji.
Elem, zahvaljujući poznanstvu sa Savom nismo morali da plaćamo ležaljke, ali smo s' vremena na vreme naručivali po neko piće. Red je, majku mu. Nismo hteli da budemo najgori. Mada, piće je bilo po 3 eur, šta god da piješ. Skupo, ali ipak, na odmoru smo. Pirka vetrić, topao pesak, porodica oko mene, toplo more...Raj. Obećana zemlja za nas smrtnike. I jeftina. Podnošljivo za svačiji džep. A na plaži - mreža za odbojku. Pa, može li bolje?! Plaža i odbojka. Nekoga bi ovo asociralo na devojke sa plaže u oskudnim kupaćim ali jok. Ja sam igrao sa braćom, sestrama, ženom i Savom. Ne mogu da se požalim. Bilo je zanimljivo. Naporno, ali zanimljivo. Jedini problem mi je bio da sutra dan ustanem iz kreveta, pošto sam se zadnji put bavio nekom sportskom aktivnošću pre par godina. A još me je i Sunce malo "uhvatilo". Srećom, sutradan je padala kiša pa nismo išli na plažu.
Kvalitetan giros. Baš smo slatko jeli. Čak smo na odlasku otišli da se oprostimo za prodavcem girosa.
Što se plaže tiče...Vrh!!! Prava pravcata plaža sa sitnim i toplim peskom. Pošto ovi naši u istom mestu letuju dugi niz godina, poznaju vlasnika zakupljenog dela plaže - Sava. Što su ga tako prozvali, ne znam. Imamo čudan običaj da strancima dajemo srpska imena. A Sava je bio cool lik. Povremeno je čak izigravao i konobara kada naiđe inspekcija. Verovatno mu konobar radi na crno. Eto, "na crno" nema samo kod nas. Ima i u Evropskoj Uniji.
Elem, zahvaljujući poznanstvu sa Savom nismo morali da plaćamo ležaljke, ali smo s' vremena na vreme naručivali po neko piće. Red je, majku mu. Nismo hteli da budemo najgori. Mada, piće je bilo po 3 eur, šta god da piješ. Skupo, ali ipak, na odmoru smo. Pirka vetrić, topao pesak, porodica oko mene, toplo more...Raj. Obećana zemlja za nas smrtnike. I jeftina. Podnošljivo za svačiji džep. A na plaži - mreža za odbojku. Pa, može li bolje?! Plaža i odbojka. Nekoga bi ovo asociralo na devojke sa plaže u oskudnim kupaćim ali jok. Ja sam igrao sa braćom, sestrama, ženom i Savom. Ne mogu da se požalim. Bilo je zanimljivo. Naporno, ali zanimljivo. Jedini problem mi je bio da sutra dan ustanem iz kreveta, pošto sam se zadnji put bavio nekom sportskom aktivnošću pre par godina. A još me je i Sunce malo "uhvatilo". Srećom, sutradan je padala kiša pa nismo išli na plažu.
Нема коментара:
Постави коментар